Često dolaziš kod mene da se družimo. A
meni i nije baš do druženja. Ali šta ću, na to
sam te navikao. Pričaš da ne možeš da veruješ
da je bio takav prema tebi i kako je mogao to da
ti uradi, a ja te gledam i zamišljam: „Kako bih ti
to uradio.”
Svašta mi još pričaš. Iznosiš tajne, proš-
lost, budućnost. Kažeš kako je super da me
imaš, a ja te gledam i zamišljam: „Kako bi bilo
super da te imam.”
Iz dva ugla gledamo na istu stvar, a i ti
živiš na drugom kraju grada, a između nas sto
miliona ulica koje treba proći i vozovi su tako
spori i vremena je malo, i često pada kiša, i ti
radiš, i ja radim, i rođendani su nam tako ret-
ko, i ostale razne stvari me sprečavaju a i teše.
Drugačije nije ni moglo, zar ne?
— Nenad Jovanović
#o-kako-tužnih-ljubavi-ima #dreams
